Struktura elektronskog omotača

Elektronski omotač čine elektroni.
Svaki elektron u zavisnosti od udaljenosti od jezgra ima odredjenu vrednost energije.
Zbog toga se elektroni mogu rasporediti na osnovu vrednosti energije po
energetskim nivoima i podnivoima.

Nivoa ima 7, a podnivoi su označeni slovima s, p, d, f.
Svaki podnivo može da "primi" odredjeni broj elektrona:

s - 2 elektrona

p - 6 elektrona

d - 10 elektrona

f - 14 elektrona.

Prvi nivo nema podnivoa, ali se označava kao da ima jedan podnivo i to 1s.

Drugi nivo ima dva podnivoa i to 2s i 2p.

Treći nivo ima tri podnivoa i to 3s, 3p i 3d.

Četvrti, peti, šesti nivo imaju s, p, d i f.

Elektronska konfiguracija je RASPORED ELEKTRONA PO ENERGETSKIM NIVOIMA I PODNIVOIMA.

Najveći atom koji postoji (dobijen veštačkim putem) ima elektronsku konfiguraciju:


Viši energetski nivo uvek ima više energije od nižeg bez obzira na redosled popunjavanja.

Redosled popunjavanja mora se poštovati pri pisanju svih elektronskih konfiguracija .

Za elektron je karakteristično da se veoma brzo kreće i ima veoma malu masu.
U isto vreme ne može se odrediti i položaj i brzina elektrona (Hajzenbergov princip neodredjenosti) tako da se koriste složena izračunavanja koja kao rezultat daju orbitalu.
Elektron ima i čestična i talasna svojstva.

Orbitala je prostor oko jezgra u kome je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.

Orbitale mogu biti s, p, d, f.

s orbitala ima oblik sfere, a razlikuju se 1s, 2s, 3s do 7s orbitala. Razlika je u veličini.

p orbitale imaju oblik ''izduženih osmica" i razlikuju se u veličini, energiji i usmerenosti u prostoru.