Svaki elektron u zavisnosti od udaljenosti od jezgra ima odredjenu vrednost energije.
Zbog toga se elektroni mogu rasporediti na osnovu vrednosti energije po
energetskim nivoima i podnivoima.
Nivoa ima 7, a podnivoi su označeni slovima s, p, d, f.
Svaki podnivo može da "primi" odredjeni broj elektrona:
s - 2 elektrona
p - 6 elektrona
d - 10 elektrona
f - 14 elektrona.
Prvi nivo nema podnivoa, ali se označava kao da ima jedan podnivo i to 1s.
Drugi nivo ima dva podnivoa i to 2s i 2p.
Četvrti, peti, šesti nivo imaju s, p, d i f.
Elektronska konfiguracija je RASPORED ELEKTRONA PO ENERGETSKIM NIVOIMA I PODNIVOIMA.
Najveći atom koji postoji (dobijen veštačkim putem) ima elektronsku konfiguraciju:
Viši energetski nivo uvek ima više energije od nižeg bez obzira na redosled popunjavanja.
Redosled popunjavanja mora se poštovati pri pisanju svih elektronskih konfiguracija .
Za elektron je karakteristično da se veoma brzo kreće i ima veoma malu masu.
U isto vreme ne može se odrediti i položaj i brzina elektrona (Hajzenbergov princip neodredjenosti) tako da se koriste složena izračunavanja koja kao rezultat daju orbitalu.
Elektron ima i čestična i talasna svojstva.
Orbitala je prostor oko jezgra u kome je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.
Orbitale mogu biti s, p, d, f.
s orbitala ima oblik sfere, a razlikuju se 1s, 2s, 3s do 7s orbitala. Razlika je u veličini.
p orbitale imaju oblik ''izduženih osmica" i razlikuju se u veličini, energiji i usmerenosti u prostoru.
Нема коментара:
Постави коментар