Rastvori rešenja

2.      0.04 mol/dm3	3.  4 g	4.         100 g MgCl2, 400 g H2O	5.         0.04mol	6.        10 g soli	7.  170 g	8.     6×1022 u NaOH; 1.3×1025 u H2O
9.   0.14 mol/dm3	10.      600g	11.    51 g	12.  32.16 cm3 i 225 g H2O	13.   5.55 g	14.   3.33 %	15.   0.36 mol/m3
16.   110 g	17.   9 g NaCl i 991 gH2O	18.   45 g	19.   2000 puta	20.   36.36 g	21.   52.8	22.   15.64 g i 184.36 g

3.      0.04 mol/dm3	4.  4 g	5.         100 g MgCl2, 400 g H2O	6.         0.04mol	7.        10 g soli	8.  170 g	9.     6×1022 u NaOH; 1.3×1025 u H2O
10.   0.14 mol/dm3	11.      600g	12.    51 g	13.  32.16 cm3 i 225 g H2O	14.   5.55 g	15.   3.33 %	16.   0.36 mol/m3
17.   110 g	18.   9 g NaCl i 991 gH2O	19.   45 g	20.   2000 puta	21.   36.36 g	22.   52.8	23.   15.64 g i 184.36 g

Rastvori - vežbanje

1.       Kako se definiše rastvorljivost? Na koji način se menja koeficijent rastvorljivosti sa porastom temperature a. za supstance čvrstog agregatnog stanja    b. za gasovite supstance?

2.      Koliko iznosi koncentracija rastvora koji se dobija kada se 200 cm³ rastvora HCl koncentracije 0,2 mol/dm³ dopuni vodom DO 1 dm³?

3.       Koliko je potrebno grama natrijum-nitrata za pripremanje 200 g 2 % rastvora? (NaNO₃)

4.       Koliko je potrebno grama magnezijum-hlorida i koliko grama vode za pripremanje 500g rastvora masenog udela 0,2?

5.       Izračunati količinu aluminijum-sulftata potrebnog za pripremanje 200 cm³ rastvora koncentracije 0,2 mol/dm³? (Al₂(SO₄)₃)

6.       Koliko zaostaje grama soli isparavanjem(uparavanjem) vode iz 500 g rastvora masenog udela           2 %?

7.       Koliko je potrebno grama NaNO₃ za pripremanje 2 dm³  rastvora koncentracije 1 mol/dm³?

8.       Koliko ima atoma vodonika u rastvoru NaOH mase 200g i masenog udela 2 %? 

9.    Izračunajte koncentraciju rastvora rastvora natrijum-sulfata koji se dobija kada 1,42 g ove soli          doda u 250 cm³ rastvora natrijum-sulfata koncentracije 0,1 mol/dm³. (Na₂SO₄)

10.    Koliko grama vode treba dodati u 200 g 2 % rastvora soli da bi se dobio rastvor čiji je maseni udeo 0,5 %?

11.    Koliko treba uzeti grama natrijum-nitrata za pripremanje 200 cm³  rastvora masenog udela

25 %, i gustine 1.02  g/cm³? (NaNO₃)

12.    Koliko treba uzeti cm³ rastvora koncentrovane sumporne kiseline masenog udela 96 % i gustine 1,84 g/cm³, da bi se pripremilo 200cm³ rastvora sumporne kiseline masenog udela 20 % i gustine 1,42 g/cm³? Kolika je masa dodate vode?

13.    Izračunajte zapreminu 96% sumporne kiseline (gustine 1,84 g/cm³) potrebne za pripremanje 200  cm³ rastvora H₂SO₄ koncentracije 0,5 mol/dm³.

14.    Koliko iznosi maseni udeo rastvora koji se dobija mešanjem 200g 2% rastvora magnezijum-nitrata sa 400 g 4 % rastvora magnezijum-nitrata?

15.    Koliko iznosi koncentracija rastvora koji se dobija mešanjem 100 cm³ vode, 300 cm³ rastvora NaOH c=0,2 mol/dm³ i 600 cm³ rastvora NaOH c= o,5  mol/dm³?

16.    Koliko treba rastvoriti grama magnezijum-nitrata da bi se dobilo 500 cm³ rastvora masenog udela 0,2 i gustine 1,1 g/cm³?

17.    Na koji način bi pripremili rastvor kuhinjske soli mase 1kg i masenog udela 0,9 %?

18.    U domaćinstvu se koristi 9 % rastvor sirćetne kiseline poznat kao sirće. Koliko bi trebalo uzeti grama čiste sirćetne kiseline za pripremanje 500 g sirćeta? (CH₃COOH)

19.    Ako se od 1 dm³ rastvora H₂SO₄  c=1 mol/dm³ uzme 100 cm³ i doda 100 cm³ vode, pa tako dobijeni rastvor dopuni tako da ukupna zapremina bude 1 dm³, od toga uzme 1 cm³ i opet razblaži tako da ukupna zapremina bude 1dm³. Koliko puta će se smanjiti koncentracija u odnosu na početni rastvor?

20.    Rastvorljivost supstance A na 20 °C iznosi 26, a  na 60 °C iznosi 54. Koliko će ove supstance iskristalisati hladjenjem 200g zasićenog rastvora sa 60 °C na 20 °C?

21.     Izračunaj rastvorljivost olovo-nitrata u vodi na 25 °C, ako se zna da se na toj temperaturi gradi zasićen rastvor tako što se 132 g Pb(NO₃)₂  rastvara u 250 g vode. 

22.     Koliko je potrebno grama CuSO₄x 5H₂O (kristalohidrat) i koliko grama vode za pripremanje 200 g 5 % rastvora CuSO₄ (bezvodna so)?

 

26. A + 2B  C

	polazne	u toku reakcije	ravnotežne
A	0,3	0,2	0,1
B	0,5	0,4	0,1
C	0	0,2	0,2

 

A         +          2B                    C

 x                     y                      0,2 mol

1mol                 2 mol                1 mol                                        x =  0,2 mol A u toku reakcije prelazi u C

                                                                                                y = 0,4 mol B u toku reakcije prelazi u C

Polazne koncentracije jednake su zbiru ravnotežnih i onih iz toka reakcije:

pa je [A] = 0,3 mol/dm³  , a [B] = 0,5 mol/dm³

 

27.

[H₂] = 0,2 mol/dm³, [I₂] = 0,1 mol/dm³ - polazne koncentracije

10 % * 0,1 mol/dm³ = 10/100 * 0,1 = 0,01 mol/dm³ - ona količina joda koja je u toku reakcije prešla u HI.

H₂ + I₂   2HI

  

	polazne	u toku reakcije	ravnotežne
H2	0,2	0,01	0,18
I2	0,1	0,01	0,09
HI	0	0,02	0,02

H₂        +          I₂                      2HI

x                      0,01                  y         

1                      1                      2                      x = 0,01 mol H₂ prešao u HI

                                                                        y = 0,02 mol HI nastao

ravnotežne koncentracije su: [H₂] = 0,2 - 0,01 = 0,18 mol/dm³, [I₂] = 0,1 - 0,01 = 0,09 mol/dm³ i

[HI] = 0 + 0,2 = 0,2 mol/dm³

 

28.

 

a) ravnoteža se pomera u smeru "ka vodoniku" a to je u levo,

b) ravnoteža se pomera u smeru "od amonijaka" a to je u levo,

c) ravnoteža se pomera u smeru manjeg broj čestica gasa,  a to je u desno,

d) ravnoteža se pomera u smeru egzotermne reakcije, a to je u desno, jer je ∆_rH manje od nule.

 

29. a) da bi ravnoteža išla u desno gde ima više gasa pritisak se mora smanjiti,

b) da bi ravnoteža išla u desno, u ovom primeru to je egzotermna reakcija, temperatura se mora smanjiti.

 

30.

21.

a) ν = k [NO]² [ O₂]

b) ν₁ = k₁[SO₂]² [ O₂]                ν₂ = k₂[SO₃]²

22. a) Na brzinu utiču koncentracija reaktanata, temperatura, priroda reaktanata, pritisak i zapremina (u slučaju gasovitih reaktanata), usitnjenost (površina čestica), mešanje, katalizatori, inhibitori.

b) k je ima uvek istu vrednost na odredjenoj temperaturi u slučaju odredjenih reaktanata, te zavisi od temperature i prirode reaktanata,

c) K je ima uvek istu vrednost na odredjenoj temperaturi u slučaju odredjenih reaktanata, te zavisi od temperature i prirode reaktanata,

d) hemijska ravnoteža može se poremetiti promenom koncentracije učenisnika reakcije, temperature i pritiska.

 

23.

brzina će se povećati devet puta.

 

24. ν = k [NO]² [ O₂]                 a) brzina se povećava dva puta, b) brzina se ne menja, jer se zbog NO brzina smanjuje četiri puta, a zbog O₂ povećava četiri puta, tako da se uticaj poništava,

c) kada se pritisak u sudu poveća dva puta sve se koncentracije gasova povećavaju dva puta, ako se obe koncentracije povećaju dva puta brzina se povećava 2² * 2 puta, to jest 8 puta,

d) kada se zapremina smanji tri puta sve se koncentracije povećavaju tri puta, pa se brzina povećava 3² *3 = 27 puta.

25.        10 °C    20 °C                30 °C                40 °C

            ν          3 ν                    9 ν                    27 ν, pa se brzina povećava 27 puta.

Resenja3

14.
a) C + 1/2 O2 → CO
∆rH = ∆fH(CO) - ∆fH(C) - 1/2 * ∆fH(O2) = - 110 kJ/mol - 0 - 0 = - 110 kJ/mol

b) CO + 1/2 O2 → CO2,
∆rH = ∆fH(CO2) - ∆fH(CO) - 1/2 * ∆fH(O2) = - 393 kJ/mol - (-110 kJ/mol) - 0 = - 283 kJ/mol

c) CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O.
∆rH = ∆fH(CO2) + 2*∆fH(H2O) - ∆fH(CH4) - 2*∆fH(O2)

= - 393 kJ/mol + 2*(- 285 kJ/mol) - (-57 kJ/mol) - 0 = - 906 kJ/mol

15.
a) sagorevanje je uvek egzotermna promena,
b) za isparavanje vode potrebno je dovesti toplotu pa je to endotermna promena,
c) za fotosintezu potrebna je sunčeva svetlost pa je to endoterman proces,
d) kondenzacija vodene pare je proces suprotan od isparavanja (koje je endotermno) pa se može zaključiti da je kondenzacija egzoterman proces (stvaraju se veze izmedju čestica vode u vodenoj pari i ona postaje tečnog agregatnog stanja).

16. 2Al + 3/2 O2 → Al2O3 ∆rH = ─ 1670 kJ/mol
 13,5 g                                           x kJ
 2*27 g                                          1670kJ                                           x = 417,5 kJ

17. NH3 → 1/2 N2 + 3/2 H2                 ∆rH = ? (prvo se mora izračunati ova vrednost!!!)
  3 mol                                                         x kJ 
 1 mol                                                          ? (90 kJ) x = 270 kJ

∆rH = 1/2 * ∆fH(N2) - 3/2 * ∆fH(H2) - ∆fH(NH3) = 0 + 0 - (- 90 kJ/mol) = 90 kJ/mol

18. CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O                  ∆rH = ?
 3,2 g                                                                 18 kJ
 16 g                                                                     x kJ                    x = 90 kJ, pa je ∆rH =  90 kJ/mol
(negativna je vrednost standardne entalpije reakcije jer u zadatku piše da se oslobadja toplota, to jest da je reakcija sagorevanja)

19. CO + 1/2 O2 → CO2,                          ∆rH = ?
 2,8 g                                                           28,3 kJ
 28 g                                                               x kJ                      x = 283 kJ PA JE ∆rH =  283 kJ/mol
iz ∆rH na osnovu izraza može se izračunati ∆fH(CO) koje se traži u zadatku!
∆rH = ∆fH(CO2) - ∆fH(CO) - 1/2 * ∆fH(O2)
pa je
∆fH(CO) = = ∆fH(CO2) - ∆rH - 1/2 * ∆fH(O2) = - 393 kJ/mol - (-283 kJ/mol) - 0 = - 110 kJ/mol

20. a) egzotermna reakcija

b) endotermna reakcija

Resenja2

 

8. 2H₂ + O₂  → 2H₂O

     x g     1,12 dm³

     4 g       22,4 dm³                               x = 0,2 g

 

9. 2Mg + O₂  → 2MgO

     4,8 g               x g

     2*24 g              2 *40 g                     x = 8 g

 

10.        4Li + O₂  →      2Li₂O

             x g                   6 g

             4*7 g              2 *30 g              x = 2,8 g Li

           

            4Li + O₂  →      2Li₂O

                      y g           6 g

                     32 g         2 *30 g             y = 3,2 g O₂

 

11. 2H₂ + O₂     →        2H₂O

    10 g     10 g              x g

     4 g       32 g             36 g                  x₁ = 90 g,          x₂ = 11,25 g

 

Rešenje je x₂ = 11,25 g.

 

Vodonik je u višku.

               2H₂   +          O₂        →        2H₂O

               x g                 10 g                 

                4 g                32 g                  x = 1,25 g

U sudu je bilo 10 g, izreagovalo je 1,25 g vodonika, a u višku je 10 - 1,25 = 8,75 g

 

12.

            2Mg     +          O₂         →       2MgO

               2,4 g              2,24 dm³           x g

            2*24 g              22,4 dm³            2*40 g              x₁ = 4 g                        x₂ = 8 g

Rešenje je x₁= 4 g.

Kiseonik je u višku.

            2Mg     +          O₂         →       2MgO

               2,4 g              x dm³   

            2*24 g              22,4 dm³                        x = 1,12 dm³

U sudu je bilo 2,24 dm³ , izreagovalo je 1,12 dm³ . Višak je 2,24 dm³ - 1,12 dm³ = 1,12 dm³.

U zadatku se traži masa viška, pa se 1.12 dm³ pa se mora preračunati:

O₂        -           O₂

1,12 dm³           x g

22,4 dm³           32 g                  x = 1,6 g

 

13.

Na₂O  +   H₂SO₄    →   Na₂SO₄   +     H₂O

x g            0,5 mol

62 g          1 mol                                    x = 32 g